Testamentom koji je svojeručno napisao, 17. septembra 1989, Danilo Kiš je svoju celokupnu rukopisnu zaostavštinu i korespondenciju, kao i "medalje, odlikovanja i odličja" ustupio SANU (videti: Lična dokumenta: Izvodi i uverenja, str. 18-20). Tom oporukom, najverovatnije slučajno, nije obuhvaćena vrlo obimna dokumentarna građa koja se odnosi na život samog pisca i život njegove porodice, u prvom redu na oca Eduarda Kiša. Ona je pridružena rukopisnoj zaostavštini i svemu ostalom što je pomenuto u testamentu, da bi pod zajedničkim nazivom Arhiva bila predata na čuvanje SANU. Sređivanju celokupne građe pristupili smo najpre s namerom da je u što sistematizovanijem obliku predamo Arhivu SANU na dalju stručnu obradu. Tom poslu prethodilo je sređivanje rukopisne zaostavštine koje nam je poverila SANU, a u saglasnosti sa testamentarnom željom pisca koja glasi: "Staranje o mojim delima u Jugoslaviji, na sva izdanja, izbore, adaptacije itd. poveravam (...) Mirjani Miočinović". Tu celokupnu građu, taj "lični fond pisca", koji nam je sticajem nekolikih okolnosti bio dostupan, nastojali smo da sredimo po utvrđenim načelima klasifikacije, sistematizacije i arhivističke obrade, imajući kao uzor knjigu: Ivo Andrić (Lični fond -Katalog), Beograd, Zadužbina Ive Andrića, 1988. Iza tog uzorno obavljenog posla stajala su dva stručnjaka Arhiva SANU, Olga Mučalica i Anđelija Dragojlović, i njima dugujemo zahvalnost za osnovno znanje koje smo stekli i koje nam je omogućilo da posao privedemo kraju. Ukoliko smo u svom radu odstupili od nekih strogih načela arhivističkog posla, verujemo da smo osnovnom klasifikacijom i sistematizacijom građe, koja je do naših ruku došla u nesređenom stanju, bar olakšali rad profesionalnim arhivistima, koji će se ubuduće njome baviti. Sistematizaciona shema gotovo je identična shemi iz pomenute knjige; do odstupanja je dolazilo u slučajevima kada se građa po svojoj prirodi nije poklapala sa građom iz Andrićevog Ličnog fonda. Naime, Arhiv Danila Kiša, za razliku od Andrićevog, sadrži velik broj piščevih ličnih i porodičnih dokumenata, i oni su sređeni na način koji nam se činio najpodesnijim, što ne znači da je uvek u potpunom skladu sa načelima obrade ličnih fondova. Građa je podeljena u sledeće grupe: I - Lična dokumenta; II - Dokumenta delatnosti; III - Nagrade i odlikovanja; IV - Porodična dokumenta; V - Fotografije; VI - Lični predmeti. Nedostaje samo prepiska, jer ona iz više razloga nije mogla da bude sređena. Velik deo prepiske, u prvom redu književno-poslovne, vezane za deceniju piščevog života u Francuskoj (1979-1989), još se nalazi u Parizu i njenim se sređivanjem bavi gospođa Pascale Delpech. S obzirom na prirodu prepiske, mogućno je da pored pisama korespondenata, postoje i duplikati pisama samog Danila Kiša. Prepiska iz dela zaostavštine pohranjene u Beogradu, svodi se uglavnom na pisma upućena piscu do godine 1979. i na nekoliko daktilokopija njegovih ličnih i isključivo poslovnih pisama. Kontakti sa korespondentima, zbog obima obavljenog posla, do sada nisu mogli biti uspostavljeni i stoga nam je ostao nepoznat i broj sačuvanih pisama samog Danila Kiša. Njihovo će prikupljane zavisiti od volje korespondenata da ih, bar u fotokopijama, ustupe SANU ili daju na uvid onome ko se jednoga dana bude bavio piščevom korespondencijom. Što se tiče građe obuhvaćene pomenutim grupama, ona se, s neznatnim izuzecima na koje ćemo skrenuti pažnju na odgovarajućem mestu, može smatrati potpunom. Ne verujemo, naime, da bi se išta što je pripadalo piscu, kao lični ili porodični dokument, ili kao rukopisna zaostavština, moglo nalaziti izvan mesta na kojima je on sam čuvao ono što je želeo da sačuva, a to su njegov beogradski stan u ulici Miloša Pocerca 30 i njegov pariski stan u ulici Tesson, br. 3-5. Detaljna objašnjenja o svakoj od grupa, kao i o svakom njenom delu koji je trebalo ili mogao da bude podrobnije objašnjen, nalaze se u uvodnim tekstovima i komentarima koji za njima slede. Želeli bismo da u ovom kratkom uvodnom predočavanju sadržine Arhiva objasnimo još samo razloge zbog kojih se pristupilo izradi diska Danilo Kiš: Ostavština. Gotovo čitava decenija rada bila je posvećena sređivanju građe, pripremanju književne zaostavštine za štampu i priređivanju Sabranih dela Danila Kiša u četrnaest knjiga (BIGZ, 1995), od kojih su, jedna u celosti (Skladište), a jedna većim svojim delom (Pesme, Elektra), obuhvatile tekstove neobjavljene za piščevog života. Saznanje da je za sve to vreme građa bila nedostupna naučnoj javnosti, a da bi takvom mogla ostati još dugi niz godina, s obzirom na proceduru njene dalje arhivske obrade, inventarisanja i čuvanja, podstaklo nas je da pribegnemo njenom pohranjivanju u elektronskom obliku i tako je učinimo dostupnom svima koje bi ona mogla interesovati. Imali smo na umu i činjenicu da će na taj način originali rukopisa i dokumenata biti sačuvani od oštećenja do kojih neminovno dovodi njihovo često neposredno korišćenje. Posao, međutim, ne samo što ne bismo mogli obaviti, već on ne bi mogao biti ni započet, bez podsticaja koji je došao od Aleksandra Lazića i Predraga Janičića i njihove predane saradnje na jednom složenom i obimnom poslu u koji su oni uložili svoja profesionalna znanja, rukovođeni isključivo željom da pisca koji im je bio nekom vrstom "učitelja mišljenja" i na ovaj način približe drugima. Dugujemo najdublju zahvalnost svim saradnicima na projektu i onima čija je finansijska pomoć omogućila da se naša zajednička zamisao ostvari.