Pesme, Elektra

    OPROŠTAJ S MAJKOM

    Majko! Tvoj stakleni pogled dušu moju muti
    i režu mi zjene izlomljene bore...
    Skamenjena, modra, tvoja usna ćuti,
    a ja čujem tihe, nježne razgovore.

    Još jednom, majko, o još samo jednom
    tople prste ti u kosu mi uroni,
    da osjetim, majko, u tom jutru lednom
    žar ljubavi tvoje... I dok zvono zvoni,

    samo jednu riječ utjehe mi kaži,
    pa sklopi oko što u beskraj zuri,
    osjećam da taj pogled mene traži,
    dok niz svelo lice zadnja suza curi.

    O, ta bi suza htjela reći mnogo:
    poljubac majke što se na put sprema,
    i savjet prije no se kaže: "Zbogom..."
    nježnu ljubav majke koje više nema!

                                (OMLADINSKI POKRET, 1. april 1953)

    NA VEST O SMRTI GOSPOĐE M.T.

    Kakav dobro obavljen posao, Smrti,
    kakav uspeh,
    srušiti takvu tvrđavu!
    Požderati toliko mesa, skrckati toliko kostiju
    za tako kratko vreme.
    Potrošiti toliku energiju,
    brzo, kao kad se ispuši cigareta.
    Kakav je to bio posao, Smrti,
    kakva demonstracija sile.
    (Kao da ti ne bismo
    verovali na reč.)

                                (POLITIKA, 12. avgust 1989)